Парвовироза

Заразна болест паса, која се манифестује променама на органима за варење. Најчешће се јавља код штенаца. Најефикаснија превенција ове болести је редовна вакцинација паса. Штенци се вакцинишу са 6-8 недеља старости, а ревакцина је на сваке 3-4 недеље, док штене не напуни најмање 16 недеља. Након тога, вакцина се понавља
сваке године. Посебно је важно да женке намењене за парење буду вакцинисане. На овај начин њихови штенци су заштићени све док не буду довољно стари да приме прву вакцину.
Пси се инфицирају тако што прогутају вирус који се налази у измету зараженог пса. Вирус је тешко уништити обичним дезинфекционим средствима и може да преживи у спољашњој средини годинама. Људи га могу преносити на рукама, обући или другим предметима. Не оболи сваки пас који дође у контакт са овим вирусом. Штенци, посебно они који нису завршили са вакцинацијом су најугроженији. Штенци чије мајке нису вакцинисане против ове болести су под изузетно великим ризиком. Остали фактори који могу да утичу на подложност вирусу су стрес, генетски фактори, паразитске инфекције и опште здравствено стање. Неке расе, као што су доберман и ротвајлер, су осетљивије на ову болест.
Парвовирус захвата коштану срж и лимфни систем, што доводи до слабљења имунитета пса. Он истовремено уништава слузницу црева, што спречава апсорпцију воде и хранљивих материја. Из оштећених црева вирус лако пролази даље у организам. Код новорођене штенади вирус оштећује срце. Симптоми Парвовирозе су повишена телесна температура, поспаност, губитак апетита, повраћање, крвави пролив и дехидратација. Пси могу угинути од дехидратације или последица уласка бактерија у крвоток.
Дијагноза се поставља на основу клиничког прегледа и лабораторијског испитивања измета.

Парвовирус

Остали тестови који могу помоћи ветеринару у лечењу ове болести су анализа крви и преглед столице на присуство цревних паразита.
Не постоји специфичан третман који убија вирус, али лечење се примењује да би се спречиле секундарне инфекције и да би се ублажили симптоми. Обично је потребна хоспитализација. Лечење подразумева примену интравенске инфузије да би се спречила дехидратација и надокнадиле хранљиве материје и електролити, апликују се антибиотици, лекови за контролисање повраћања и лекови који могу да подстакну имуни одговор.