Заразни хепатитис

Заразни хепатитис под микроскопом

Акутна заразна болест паса и других животиња . Болест углавном пролази субклинички (без симптома) док код младих паса може изазвати тешку упалу јетре и завршити смртно. Узрочник инфекције је аденовирус CAV-1 ( Canine adenovirus type 1, CAV 1) који је сродан с вирусом CAV-2 ( узрочник респираторних инфекција код паса). За време акутне фазе болести вирус се налази у свим секретима болесне животиње а болест се шири највише путем мокраће . Инфекција се преноси претежно пер ос (на уста). Након уласка у организам вирус се умножава у тонзилама што се осликава као упала тонзила. Након тога вирус продире у крв и наступа стадијум виремије који траје неколико недеља. Вирус узрокује оштећења првенствено на јетри, бубрезима и на очима. Извор инфекције су болесни пси и њихови секрети. Осим директног ширења , болест се може пренети и контаминираним предметима због чега је ова болест изразито контагиозна. Велика већина случајева заразног хепатитиса код паса пролази без икаквих симптома а тек код мањег броја животиња болест се клинички манифестује. Постоји више облика ове инфективне болести: Перакутни облик-развија се нагло а животиња угине у року од неколико сати због чега власници често помисле да је животиња отрована. Акутни облик -траје 5-10 дана уз повишену температуру (41˚Ц), безвољност, губитак апетита, тонзилитис, болност на палпацију абдомена, може се јавити и повраћање или пролив. 8-10 дана након акутног облика може се развити карактеристично замућење рожнице Латентни облик -пролази без клиничких знакова. Овај облик је и најчешћи тип заразног хепатитиса код одраслих паса. Код болесних паса могуће је приметити симптоме фарингитиса или тонзилитиса – животиња отежано гута и/или кашље, вратни лимфни чворови могу бити повећани. Повишена температура уз повећан број јетрених ензима, леукопенија, поремећаји у згрушавању крви, могу навести на сумњу да се ради о заразном хепатитису. Болест се доказује серолошким реакцијама, патонатомски и изолацијом вируса. Надокнадјивањем изгубљене течности и електролита, антибиотском терапијом против секундарних бактеријских инфекција се приступа лечењу ове болести.