Вирус мачје леукемије

Вирус мачје леукемије под микроскопом

Feline Leukaemia Virus– FeLV спада у породицу ретровируса и један је од најважнијих узрочника заразних болести мачака. Данас постоји већи број вакцина за ФеЛВ. Производе се као моновалентне или поливалентне вакцине (комбинација FeLV са другим заразним болестима). У вакцини се налази инактивирани (“мртав”) вирус или вирусни
протеин одговоран за стварање имуног система. За све вакцине препоручено је двократно давање у размаку од 2-4 недеље. Вакинисање почиње у доби од 8-9 недеља старости. Препоручује се и годишња ревакцинација.
ФеЛВ је контагиозан, али изузетно осетљив на спољшње факторе па је за пренос болести потребан дуготрајан блиски контакт.Излучује слином и сузама, урином и фецесом. ФеЛВ се преноси и трансфузијом крви , па је неопходно да се сви даваоци тестирају на ФеЛВ. Уобичајена средства за чишћење вирус убијају врло брзо.
ФеЛВ изазива већи број клиничких симптома дегенеративних или заразних болести, као што су анемија, болести јетре, болести црева, болести репродуктивног система. Многе мачке пате од имунодефицијенције, а последично томе и од других болести, чија клиничка слика зависи од захваћености органа , што у пракси значи да свака дуготрајна хронична болест изазива сумњу на ФеЛВ.
Те животиње су имунокомпромитиране, па су осјетљиве и на већи број других инфективних болести, па често болују од хроничних респираторних инфекција, хроничног стоматитиса и гингивитиса, заразног перитонитиса и разних других поремећаја.
Могућа су 4 исхода након контакта са вирусом :
1) око 30% мачака развије имунитет и болест се повлачи. Ове мачке постају природно имуне неодређени временски период.
2) у око 40% мачака вирус буде успешан и развије клиничку болест, а мачке постају перзистентно инфициране, тј излучују вирус.
3) у око 30% случајева вирус се “сакрије” у коштану срж до отприлике 30 месеци. Ове животиње такође не развију имунитет, али не буду одмах перзистентно инфициране. С временом ове животиње или преболе болест или постану стално инфициране.
4) у неких мачака, у отприлике 5-10%, може се развити латентна инфекција, код којих се вирус вероватно “скрива” у коштаној сржи, али оне ретко постају заразне и велика је вероватност да неће развити болест.
Мачке позитивне на FeLV могу живети неколико месеци до неколико година. Младе животиње, посебно оне до 4. месеца старости, врло су осетљиве на ФеЛВ, јер немају у потпуности развијен имунолошки систем.
За доказивање ФеЛ вируса, данас постоје два најчешћа типа тестова : ЕЛИСА (ензyме-линкед иммуносорбент ассаy), који представља сцреенинг тест и IFA који представља “потврдни” тест и обавља се у референтним лабораторијима.
Оба теста детектују протеинску компоненту самог вируса, у серуму и телесним излучевинама (ЕЛИСА) као И у белим крвним зрнцима (IFA).
IFA позитивне животиње остају позитивне до краја живота, јер позитиван ИФА тест значи да је вирус захватио коштану срж, док ЕЛИСА позитивне мачке не морају постати инфективне, јер тај тест обухвата вирусе и у примарној виремији, док вирус још није ушао у коштану срж, када имунолошки систем још има могућност да елиминише вирус из организма.
Негативни ФеЛВ тестови не значе да животиња није никад била у контакту са вирусом, односно да није развила имунитет, с обзиром да се овим тестовима доказује присутност самог антигена, а не антитела.
Препорука је да се на FeLV тестирају све мачке, јер овај вирус изазива болести и смрти код мачака више него било која друга болест или стање. Тестирање треба изврштити ИФА методом, али обавезно два пута у размаку од 3 месеца, с обзиром да је могуће да у раним стадијумима болести животиња буде ИФА негативна.
Основа лечења је изолација мачке од других животиња, односно других заразних болести. Од велике важности је и квалитетна исхрана, редукција стреса, редовна дехелминтизација и вакцинација против других заразних болести.