Штенећак

Веома озбиљна вирусна болест ( Morbillivirus ). Редовном вакцинацијом учесталост јављања ове болести је смањена, међутим пси који оболе најчешће угину. Основа за превенцију штенећака је правилан програм вакцинације. Штенце би требало вакцинисати први пут у узрасту од 6-8 недеља. Вакцинација се понавља на 3-4 недеље све док штене не
напуни најмање 16 недеља.

Штенећак код паса

Након тога, вакцина се понавља једном годишње. Пас који је оболео од штенећака би требао да буде изолован од других паса, јер је болест заразна. Срећом, вирус је осетљив на већину кућних средстава за дезинфекцију.
Пси се заразе тако што удахну вирус који се налази у секретима и измету оболелих паса. Штенци млађи од шест месеци и невакцинисани пси су најугроженији.
Вирус штенећака зарази ћелије имуног система и шири се по организму путем лимфе и крви. Имуни систем слаби, што чини пса осетљивим на друге инфекције. Вирус такође директно оштећује нека ткива, посебно нервни систем. Симптоми штенећака су повишена телесна температура, кашаљ, секрет из носа и очију (обично густ и зелене боје), упала плућа, губитак апетита, повраћање, пролив, дехидратација, задебљање коже на јастучићима шапа, трзање мишића, конвулзивни напади и слепило.

За штенећак не постоји специфичан третман који уништава вирус, али потребно је да се оболели пас хоспитализује и да се лечи секундарна инфекција и да добија потпорну терапију да би се смањили симптоми. Болест је смртоносна у око 50-90% случајева. Пси који преживе често пате од трајног оштећења нервног система. Напади или други проблеми везани за нервни систем могу се јавити и годинама касније. Осим паса, од ове болести могу оболети и феретке. Штенећак се може дјагностиковати на основу анамнезе и клиничког прегледа. За потврду дијагнозе користе се лабораторијски тестови.