Најчешћа заразна вирусна болест горњих дисајних путева код мачака. Блаже је нарави од вирусног ринотрахеитиса и ретко изазива озбиљне компликације. Преноси се директним контактом , исцедком из очију и носа (понекад и изметом) заражене мачке. Превентива игра важну улогу у спречавању инфекције и контроли ширења ове болести. Мачићи се вакцинишу у доби од 8-9 недеља, а пот

Калцивирус под микроскопом

ом ревакцинишу у доби од 12 недеља. Вакцина је комбинована и осим за калицивирусну инфекцију пружа заштиту и против ринотрахеитиса и панлеукопеније.
Болест почиње цурењем из носа и сузењем, губитком апетита и повишеном температуром. Кијање није тако карактеристично као за ринотрахеитис, али су зато карактеристични улкуси и отворене ране у устима. Могу се појавити и ране на врху носа које изгледају као огреботине. Мачка може шепати због болова у зглобовима и мишићима. Симптоми и токк болести слични су грипу код људи, па се често ова болест назива мачјим грипом.

Калицивирус је отпоран на многе дезифицијенсе и може преживети изван тела мачке 8 до 10 дана, тако да га можемо пронаћи у мачјим посудама и стварима чак и посе темељног чишћења.

Многе мачке остају заражене годинама иако не показују никакве симптоме болести и представљају притајене носиоце болести. Калицивирус је често присутан код мачића, у домаћинствима с више мачака и у мачјим азилима. Врло често долази у комбинацији с херпесвирусом.