Најачешћи узрочник који доводи до проблема са кожом у паса и мачака је мачећа бува (Ctenocephalides felis). Буве се хране крвљу домаћина на којем паразитирају. Такође, одрасле буве могу преживети и до 2 месеца ван домаћина. Велика инфестација овим паразитима може, посебно у штенади и мачића, довести и до озбиљнијих поремећаја (анемија већег степена). Основни симптом инфестације бувама је интензивно чешање, посебно у регији око корена репа, на сапима, на стомаку и ногама. Дијагноза се поставља налазом бува на животињи, будући да су ови мали смеђи инсекти видљиви голим оком, или проналаском измета или јаја бува које указују на присуство ових паразита на псу / мачки. Треба истаћи да је код паса и мачака који су осетљиви на ујед буве довољан само један ујед да би дошло до испољавања јаких клиничких симптома. Будући да развој буве иде кроз неколико стадијума (јаја, неколико стадијума ларве, лутка и одрасла бува) у терапији и контроли бува требало би обухватити све развојне облике. Основни принцип лечења је антипаразитски третман. Веома је важно да се поред антипаразитског третмана пса или мачке спроведе третман и читавог смештајног простора у коме пас / мачка борави. Код осетљивих паса и мачака долази до појаве алергијске реакције на ујед буве, односно на протеине које се налазе у пјувачки буве. Као последица ове алергије, код осетљивих паса и мачака долази до знатно озбиљнијих поремећаја и оштећења длаке и коже. Клиничка слика алергијског дерматитиса се развије јер власник не реагује на време и тада оболела животиња изгледа јако лоше. Велики број инсеката и паукова који живе у окружењу паса и мачака могу да стимулишу имуни одговор приликом контакта животиње са инсектом или пауком. Појава ових хиперсензитивних реакција нарочито се јавља на местима која су слабије покривена длаком или длаком уопште длаком нису покривена. Инсекти и паукови производе бројне супстанце које могу бити алергени за псе и мачке. Алергенске супстанце могу бити присутне у пљувачки, измету или спољном скелету инсеката и паукова. Алергени из инсеката и паукова доспевају у животињу или путем уједа инсекта или животиња може да их удахне или прогута. Дијагноза се поставља на основу анамнезе власника и на основу клиничког прегледа. Постоје и интрадермални тестови које можемо изводити у циљу утврђивања узрока проблема.